Zašto se podaci o pređenoj kilometraži i podaci sa GPS uređaja razlikuju?
Često dobijamo razna pitanja vezano za podatke u Fleetmotive platformi – kako ih prikupljamo i analiziramo i, najčešće, zašto postoji razlika u istim podacima koji se dobijaju iz različitih izvora. Ovaj članak pruža šire objašnjenje o tome kako i zašto podaci o pređenom putu variraju u zavisnosti od toga da li je podatak kilometraže dobijen sa bord računara vozila ili GPS-a.
Prvo i najvažnije, podaci se razlikuju jer se dobijaju na različite načine. Podaci o kilometraži se primaju preko različitih elektro-mehaničkih pretvarača i zavise od brzine točka, dok se podaci GPS sistema za praćenje voznog parka dobijaju matematičkim proračunima lokacije vozila prema navigacionim satelitima.
Tačnost podataka zavisi od različitih faktora, kao što su:
– Upotreba istrošenih ili pogrešnih dimenzija guma;
– Prisustvo dozvoljenih grešaka brojača kilometara;
– Privremene smetnje satelitskog signala zbog temperature, pritiska, vlage, drugih uslova itd.
Uticaj stanja pneumatika na očitavanje udaljenosti
Stanje guma, a naročito poluprečnik točka su jedan od faktora koji utiču na podatke o pređenoj kilometraži. Prema međunarodnom propisima, dubina gazećeg sloja za nove gume može da varira između 6 i 10 mm, pri čemu je minimalna zakonska dubina šare 1,6 mm za letnje i od 3 do 4 mm za zimske gume. To znači da će smanjenje dubine gazećeg sloja takođe smanjiti radijus točka. Računa se da promena poluprečnika točka za 5 mm dovodi do promene očitavanja kilometraže na kilometar-satu, a takođe i tahografu, iznosi oko 2%.
Ako uporedite brojke, postaje jasno da će se takav scenario vrlo verovatno dogoditi. Osim toga, ako vozilo ima gume pogrešnih dimenzija, procenat greške može biti i veći.
Kako različiti tipovi kilometraže utiču na podatke o kilometraži?
Nijedan kilometar-sat ugrađen u vozilo ne može se smatrati preciznim alatom za očitavanje podataka. Svaki uređaj ima granicu dozvoljene greške. Osim toga, prema tehničkim zahtevima, brzinomeri ne mogu da smanje očitavanje, tako da ako je kilometar-sat povezan sa brzinomerom, on će dati samo veća očitavanja podataka.
Prema zakonu, prosečna greška brzinomera može biti samo pozitivna i ne prelazi stvarnu brzinu za više od 10% + 6 km/h. Prema našem iskustvu, proizvođači automobila obično kalibrišu brzinomer i kilometar-sat tako da očitavanja premašuju stvarnu vrednost za 5-10%. Glavni razlog za to je osiguranje bezbednosti na putevima i smanjenje broja saobraćajnih nezgoda na globalnom nivou.
Veličina greške zavisi od tipa kilometar-sata instaliranog u vozilu. Mehanički brojač kilometara podrazumevano ima grešku do 5%. U zavisnosti od uslova rada vozila, istrošenosti komponenti i sklopova, kao i upotrebe delova koji nisu fabrički, ukupna greška može dostići čak 12-15%.
Podaci sa elektromehaničkog brojača kilometara su zasnovani na očitanjima elektronskog brojača impulsa sa senzora brzine. To znači da su očitavanja proporcionalna broju impulsa.
Ovo čini elektromehaničke uređaje tačnijim od mehaničkih, sa greškama u granicama od oko 5-7%.
Koliko je velika greška u GPS podacima?
Za razliku od ovih uređaja, GPS sistemi su napravljeni da rade bez grešaka i ni na koji način ne zavise od dizajna vozila i tehničkih uslova. Štaviše, prema zvaničnim podacima, greška za GPS jedinice je samo 2-5 metra, što je oko 1,5% u određivanju kilometraže.
Međutim, morate uzeti u obzir da tačnost GPS podataka zavisi od mogućeg ometanja signala. GPS antene moraju da imaju neometanu vezu sa satelitima, tako da je ispravna instalacija uređaja veoma važna da bi se obezbedila najveća moguća preciznost podataka. Drugi faktori koji mogu uticati na tačnost podataka su:
– Učestalost preuzimanja podataka o lokaciji (što češće uređaj šalje podatke, to će kilometraža biti tačnija (pogledajte primer ispod));
– Tip/model uređaja za praćenje i konfiguracija;
– Vožnja u tunelima, podzemnim parkiralištima i drugim mestima koja mogu blokirati signal.
Postoji još jedan izvor podataka koji nismo pokrili u ovom članku i koji je dostupan samo za kamione – tahograf. Tahograf podatak o pređenom putu dobija određivanjem konstante tahografa, karakterističnog koeficijenta vozila i efektivnog obima točkova. Međutim, za razliku od kilometar-sata i GPS uređaja, tahografi imaju periodične provere što ih čini pouzdanijim izvorom podataka, osim ako se točkovi ne menjaju odmah nakon pregleda.
Ako ste zainteresovani za druge Fleetmotive funkcije ili imate bilo kakva pitanja u vezi sa prikupljanjem podataka na našoj platformi budite slobodni da nas kontaktirate!